Друштвена организација. Кључ израелске јеврејске друштвене организације је чињеница да је Израел претежно нација имиграната, који, упркос заједничком идентитету Јевреја, потичу из веома различитих друштвених и културних средина. Циљеви ционизма укључивали су „фузију изгнаника“ (како су Јевреји из дијаспоре називали Јевреје), и иако су се десили велики кораци ка овој фузији — помињано је оживљавање хебрејског — оно, у целини, није постигнуто. Имигрантске групе из 1950-их и 1960-их су данашње етничке групе. Најважнија етничка подела је она између Јевреја европског и северноамеричког порекла, названих „Ашкенази“ (по старом хебрејском називу за Немачку) и оних афричког и азијског порекла, названих „Сефарди“ (по старом хебрејском називу за Шпанију, и технички се односи на Јевреје Медитерана и Егеја) или „Источне људе“ (на модерном хебрејском едот хамизрацх; лит., „заједнице Истока“). Проблем, како то види већина Израелаца, није постојање јеврејских етничких подела самих по себи, већ чињеница да су оне током година постале повезане са разликама у класи, занимању и животном стандарду, при чему су источни Јевреји концентрисани у нижим слојева друштва.

Политичка организација. Израел је парламентарна демократија. Цела нација делује као јединствена изборна јединица за избор парламента од 120 чланова(Кнесет). Политичке странке постављају листе кандидата, а Израелци гласају за листу, а не за појединачне кандидате на њој. Заступљеност странке у Кнесету заснива се на пропорцији гласова које добије. Свака странка која добије најмање 1 одсто гласова на националном нивоу има право на место у Кнесету. Председник (номинални шеф државе, изабран од стране Кнесета да служи петогодишњи мандат) од већинске странке тражи да именује премијера и формира владу. Овај систем подразумева формирање коалиције, што значи да постоји много малих политичких партија, које представљају све нијансе политичког и идеолошког мишљења, које играју непропорционалну улогу у свакој влади.

Друштвена контрола. Постоји јединствена национална полиција и независна, паравојна, гранична полиција. Национална безбедност се сматра главним приоритетом у Израелу и, унутар земље, одговорност је организације која се зове Шин Бет. Израелска војска је успоставила друштвену контролу на територијама, посебно након палестинског устанка ( интифада ) децембра 1987. Ова нова улога војске била је веома контроверзна у Израелу.

Сукоб. Израелско друштво карактеришу три дубока подела, од којих су сви повлачили сукобе. Поред расцепа између Ашкеназима и оријенталних Јевреја, и дубљег између Јевреја иАрапи, постоји подела у друштву између секуларних Јевреја, православаца и ултраортодоксних. Ова последња подела пресеца јеврејске етничке линије.